Novosti

Novosti

Intervju

 

Malo kome ime Goran Žižak znači nešto. No, kada se kaže da je to DJ Krmak, onda malo ko neće reagirati. Tajnovit i samozatajan, s jedne, i bahat i provokativan, s druge strane, DJ Krmak se trudi da nikog ne ostavi ravnodušnim.

U karijeri potpisnika ovih redova bilo je svega – od pucnjave, mrtvih i ranjenih do smijeha do suza. Ali, nikad se nije desilo da se intervju prekida u više navrata jer se fanovi žele slikati s sagovornikom. Ili, da usred razgovora dođe do tuče u restoranu, samo nekoliko stolova do nas, a da se ni sagovornik ni autor intervjua ne „pometu“ zbog zaokupljenosti pričom…

Tri fakulteta

DJ Krmak brižljivo čuva svoju privatnost. Živi u Beču. Nastupa na prostorima cijele bivše Jugoslavije, ali i po Evropi, Australiji i Kanadi. Na internetu postoji podatak da je Žižak završio čak tri fakulteta – pravni, filozofski i bogoslovni. No, DJ Krmak ne želi govoriti o tome.

- Pucaj sve ostalo. Ali me o školstvu i ono privatno ne pitaj. To ne dajem. Mnoge zanima ko sam i šta sam. Želim da oni razmišljaju – pa da, ko će kretena. Želim da razmišljaju ovako – ko će se udati za njega? Ko je ta DJ Krmača – ističe Žižak na početku intervjua za naš list, vođenog u jednom sarajevskom restoranu.

Ko je Goran Žižak? Kad ste rođeni? Gdje?

- Ma ne bih to potencirtao. Ja sam čistokrvni Bosanac. Čovjek životinjskog porijekla. Šalim se, naravno. Banjalučanin sam rodom, od četvrte godine sam uzeo mikrofon i saznao da pjevam. Čim sam zapjevao, sve sam digao na noge…

Kad ste rođeni?

- Ma to nije bitno… Hajde – 30. 8. Godine nisu važne. Djevica u horoskopu. Imam ja godina, nisam baš mladić.

Nego, mikrofon nisam ispuštao iz ruku. U 12. godini me je pozvao jedan bend da nastupam s njima. U bendu je bilo jedno svešteno lice koje je napustilo crkvu i od njega sam mnogo naučio.

Uzmu ti oni mene i imamo nastup u nekom motelu. Sjećam se da je bila velika gužva, mjesta nisi mogao naći. Svi gledaju u mene, ja mali, žut, pjevam, neki me lik od dva metra uzeo i nosa po onoj sali. Ma, haos! Ali ovi iz benda meni ništa ne plaćaju. Nisu me ni zvali nakon tog nastupa, a sve bilo tako dobro.

Hajde, šta ću – moram ja u školu. Čujem da je gazda otpustio bend jer me nisu poveli ponovo i eto ti njih pred moju rodnu kuću na Petrićevcu. To ti je jedno naselje u Banjoj Luci. Traže da ja nastupim, a moja mama nije baš voljna. Idem u školu, ba. Najvažnije je to. I kaže ona njima još – šta vi hoćete s mojim djetetom, a niste mu ni platili prvi koncert…

 I tako Vaša majka postade Vaš menadžer?

- (Smijeh!) Mama namazana! Kaže ona njima – sad ćete mi platiti prošli i ovaj vikend i dijete može s vama. I, Boga mi, tako i urade. Krenem ti ja raditi i tako je to funkcioniralo nekoliko godina. Završavao školu i pjevao s njima. Zarađivao sam neko vrijeme i onda se bend raspao. S ovim sveštenim licem sam radio negdje do 1986. godine, kada sam otišao u JNA.

Poslije vojske sam se vratio i s bendom nastavio raditi. U to smo vrijeme držali velikih šest restorana sa 1.000-1.500 mjesta. Tako sam ti ja ušao u ove kafanske muzičke vode. Sjećam se da sam i u Sarajevo dolazio.

Lutao sam i po Beogradu, istraživao… napatio sam se, ali sam bio uporan.

U Sarajevu sam bio na onoj „Venovoj“ audiciji. Bilo je to na „Sarajki“ i kad sam ušao tamo i čuo kako čovjek pjeva, smrz’o sam se. Pitao sam sebe – „a šta ja ovdje radim“. Bilo 900 kandidata. Noć prije sam pjevao, nisam ni spavao. Umoran. Prozove me Amela Zuković i kaže – „hajde da čujemo tebe, dijete“. Uzeo sam da pjevam „Nemam drage, nemam druga“. Škripim ja… Vidim ja – loš sam, ne treba mi niko reći. Ali vidim ima neka velika bina. Ja ti iskočim između 900 kandidata i počnem pjevati i skakati. Cijela sala gleda u mene. Već tada sam bio drugačiji, imao sam srce da iskočim ispred svih i budem primijećen jer sam drugačiji…

Onda je došlo ono nesretno stanje rata. Prešao sam u Tirol u Austriji i tamo sam radio. Kad je rat stao, preselio sam se u Beč. Počeo sam zarađivati…

 Jeste li radili šta drugo u Austriji? Neka bauštela? Moleraj?

- Ma, jok! Ja sam samo pjevao. Ušao sam u ovaj biznis u kokuzna vremena. Nije više bilo ono da ti odeš, otpjevaš i dobro zaradiš. Pjevača je bilo mnogo, svi pjevaju isto – ja tebe volim, ti mene ne voliš… milijardu verzija… Odlučio sam da se poigram sa sudbinom i nađem tako ludo ime i izazovem senzaciju. Godine 1999. krenuo sam.

I tako nastade DJ Krmak. Zašto baš DJ Krmak?

- Polako. Znao sam da sam donji ako se utopim u te standarde plača za njom, ona plače za mnom… Razmišljao sam i skontao tri užasno arogantna imena. Među njima i DJ Krmak. I vjeruj mi, ovo je još i dobro kakva su mi imena naumpadala. Ma ne mogu ih ni izgovoriti. Sve gore od goreg. Pa DJ Krmak je još i dobar.

Presudio sam sam sebi. Znao sam da će nacija biti iziritirana i da će se pričati o meni – kakav bolan Krmak… U vrijeme onih pjevačkih zvijezda, DJ Krmak je stvarno bilo degutantno!

Ali, svi mi na Balkanu imamo neki nadimak. I meni je bilo bitno da me ljudi primijete, zovu…, a to što će pucati po mojim leđima, pravo da vam kažem nisam ni razmišljao.

Prvi CD je izašao kao „Doktor Krmak“. Iskreno, da sam znao da će to tako ići, ne bih ga uradio. Onda je ispao „Šumaher“. Počeo sam raditi ozbiljnije i tako je ispao Šumaher. Kad su mi ga ponudili, dobio sam. Rekao sam da jesam DJ Krmak, ali da i ja imam neki nivo.

Nagovore oni mene da mi to snimimo i – dobro ispadne. Ono – bio je „Nervozni poštar“ pa je nestao i sad sam ja popunio tu rupu. Tehno-folk s nekim trilerima i bosanskim elementima…

Od dobre zezancije napravili smo moćan album.

Ali niko živ ga nije htio izdati. Svi su rekli – može to ići, ali moraš ime promijeniti. E, neću!

Nađem ti ja neku produkcijsku kuću u Beču i oni snime CD. Uh! Početak karijere mi uopće nije bio lak. Jedva sam se spasio te produkcijske kuće. Hvala Bogu te je sve OK završeno.

 Kamo ste dalje otišli?

- Polako. Imam ti još pričati. Kada je izašao prvi CD, to je bio šok. Ljudi gledaju i ne vjeruju. Nekih šest mjeseci CD se uopće ne prodaje. A onda je krenulo. Završim ti ja s ovom produkcijskom kućom, nađem novu, posao ide… Nakon Dine Merlina ja sam ti na prostorima bivše Jugoslavije bio najprodavaniji. Nevjerovatno, ali istinito!

Sam Lazarević mi je rekao da je Dino prvi, a ja odmah iza njega. Oni nisu mogli naštampati koliko su me ljudi tražili.

O kom tiražu govorite?

- Znam da su samo u Hrvatskoj prodali oko 700.000 CD-ova. Dakle, sigurno je ukupno otišlo dobrih 3-4 miliona nosača zvuka. Govorim o „Šumaheru“, negdje 1999., 2000.

Tada sam počeo bivati drugačiji. Počeo sam da se šarenim. Farbao sam se kako mi padne na pamet…

Mogu samo reći da mi modna industrija treba biti debelo zahvalna. Kad danas vidim šta se prodaje, vidim da sam bio u pravu. Pogledajte kako se omladina danas oblači, kako se šiša, farba…

To znači da izlazite iz mode?

- Ma to nije validno. Nakon 4-5 albuma uzeo sam jednog od najboljih i radio s njim i na stajlingu i na pjesmama. Izbacili smo novi CD i – opet su me nagazili. Puca po meni iz svih oruđa. Kič, šund, strašno… ma nema, vrište tabloidi. Vidim ja na dobrom sam putu.
A ovi koji su me pljuvali, pljuvali su po sebi.

 Kako?

- Kao i svuda, lobiji vladaju i estradom. Ako nisam s njima, nema mi mjesta. Koja glupost! Oni mi ne trebaju i nastavio sam dalje sam.

Sam?

- Sam! Ma ja sam ti čovjek enigma. Gradim jednu piramidu o sebi i bit će mi žao jednog dana ako je ne dovršim. Ako uspijem, karte će se otvoriti. I sve će se znati. Žao mi je da se okolnosti oko mene dešavaju, tako da se bojim da neću doći do kraja. Ali sada je rano pričati o meni. Ima vremena.

Ja ne mislim da postoje estradne zvijezde. Nikad sebe nisam gledao tako. I kad budem najjači, neću ni misliti ni reći da sam zvijezda.

Estrada je danas devalvirana. Mnogo mojih kolega ima „uspjeh“ jer ga gura neka politička opcija. Tako oni uspijevaju.


Nastup na Koševu 

 Gura li Vas neka politika?

- Bože sačuvaj. Zato sam tu gdje jesam – zlatna sredina! Kad me vidite da sam napunio Koševo, onda možda nešto smrdi.

 Imate li ambiciju da napunite Koševo?

- Zašto da ne! Ovo je moja država, mnogo je volim i ne vidim što ne bih mogao i na Koševu. Imam ambicije prema Koševu i prema Sarajevu. Ali mislim da Sarajevo nema ambicija prema meni. Zašto – ne znam. Vjerovatno zbog imena. Možda ovom mentalitetu ne odgovara moj način pjevanja… Svjestan sam da za sve treba vremena. Ako dođe do koncerta u Sarajevu, bit će mi drago. Ako ne, Bože zdravlja.

Boli li Vas što Vas Sarajevo ne prihvata?

- Boli! Ne znam da li me Sarajevo baš ne prihvata… Dobio sam Oskar popularnosti i kad me Nazif Gljiva pozvao, bila mi je čast odazvati se. Dobio sam priznanje od države, to je državni nivo, i ja sam bio počastvovan i sretan. Moja država mi je dala nešto.

 

 Kako ste postali počasni građanin Bugojna?

- Ne znam. Rekli su mi da je bilo neko glasanje i ja sam „pobrisao“ sve ostale. Sa zadovoljstvom sam primio i tu titulu. Hvala građanima Bugojna.

To je izazvalo kontroverzne reakcije. Neko ko pjeva da cijelo selo šmrče bijelo…

- Joj! Kad je to izašlo, pa to nije bio šok. To je bio nekakav infarkt! Sve ono što sam do tada šokirao ljude nije bilo ni blizu ove pjesme. I, naravno – nijedna TV kuća to nije htjela prikazati. Ali, vremenom su morale. Pitao sam što se ne emituje. Rekli su mi da se pominje droga i što je neki turbofolk…, kažu – da je to u nekom filmu, prošlo bi. Čuj to. A za mene je Dnevnik u pola osam nešto najgore što se emituje. Tu cijeli gradovi šmrču bijelo, nemoral je ogroman, nema zakona… I to može, a moja pjesma protiv droge ne može.

Protiv droge???

- Protiv droge! Nadam se da sam bar pet odsto onih koji su bili naklonjeni da probaju drogu odvratio od te ideje. Kad su vidjeli ono brašno i onaj spot, šta ja to tamo radim, neko je morao pomisliti da ta droga baš i nije dobro. I sretan sam ako sam i pet odsto ljudi odvratio od toga.

 Jeste li se ikada drogirali?

- Slagao bih kad bih rekao da nisam vidio drogu. Jesam, brate. Ali je nikad u životu nisam ni dotakao, a kamoli probao. Droga je užas. Šta god mogu uraditi protiv tog zla, uradit ću. I „Cijelo selo šmrče bijelo“ je moj doprinos borbi protiv droge.

 Kako vam izgleda politička situacija u  BiH?

- Joj! Nikakva! Katastrofa! Volim Bosnu i boli me ovo stanje. Ne želim ispasti glup ili, da me pogrešno ne razumijete, ali se ovo jedino može riješiti tako da se svi ovi s kravatama istjeraju iz ove zemlje. Haj’mo ovu zemlju zvati drugim imenom, kako god želite. Dovedimo sa strane neke mlade i pametne ljude, dajmo im platu. Dajmo platu ljekarima, učiteljima, policiji… Za četiri-pet godina smo preporođeni!

Ovako nikad nećemo iz jada izaći. Ja tako mislim, valjda me neće strpati u zatvor.

Poslušajte „Vapaj“

DJ Krmak po pjesmama je sličan Dodiku. Bahat, arogantan…

- Bože sačuvaj! Nemojte me porediti…

 … uvijek na ivici incidenta ili s one strane incidenta…

- … Ali ja nikada nikog u svojim pjesmama nisam uvrijedio, nipodaštavao, napadao…

… Bojite li se, uvjetno kazano, da Vas Dodik može ugroziti kad mu istekne politički rok trajanja. On više ne bude političar, a mora biti u medijskoj žiži. Ne pjeva Dodik loše. Šta ako se odluči da uđe na Vaš teren?

- Ne! Ne! Ne! Nemojte me porediti s političarima. Nemojte mi to raditi… Doduše, političari su najveći estradnjaci. Kako oni glume, mede, maslaju…, ali me ipak ne miješajte s političarima. Ne vidim ja tu sebe ni blizu. Volim ovo, dobro se zabavljam…, kad bolje promisle, razumiju o čemu pjevam. Poslušajte moju pjesmu „Vapaj“. Poslao sam je svim radiostanicama ovih vjerskih kuća. Tu molim Boga da nas spasi. I niko je nije ni primijetio. Postao sam „žrtva“ svog brenda. Svi od mene očekuju neki incident, niko ne prihvata kad uradim nešto ozbiljno.

 Ima li Vas na humanitarnim koncertima?

- Da! Iako bih volio da o ovome neko drugi priča. Ne znam reći ne na ovakve pozive. I ne zanima me koliko je publike, dođem.

Znate kako počinju moji nastupi na takvim koncertima? „Dobro veče, draga publiko. Dabogda mi ovo bio zadnji koncert ove vrste“. I nikad nije zadnji. Uvijek nekome treba pomoć. I veoma mi je žao zbog toga. Ali sam uvijek tu!

Da sam rođen u Njujorku, bio bih Lady Gaga!

- Puno me košta ovo što jesam. Sve što rade klasični izvođači, mene košta duplo. Ljubavnih pjesama tipa – ja tebe volim, ti mene ne je milijarda. Originalnih priča, pogoditi temu i vrijeme, sve plasirati i dobro ispratiti to je tako teško.

Ovo što ja radim nekome sa strane izgleda šarlatanski. Ali je užasno teško. Da sam negdje drugo rođen, da sam rođen u Njujorku, možda bih bio Lady Gaga – kaže Žižak.

Porno-uradak 

- Ako Severina na ovim prostorima, kao najveća prostitutka, napravi ime, onda sredine nema… Ne želim nikoga vrijeđati. Samo iznosim ono što su činjenice. Isto tako, ne želim da neko pomisli da ću i ja izbaciti neki svoj porno-uradak. Ih! Da sam zgodan kao Severina, što da ne! Ali nisam – kaže DJ Krmak.

Život je teži od mojih pjesama

- Imam puno kolega koji tvrde da ovo rade iz ljubavi. Ma, lažu! Većina njih ovo radi iz ljubavi prema parama! Jeste li ikada vidjeli nekog da pjeva i plače na ovim prostorima. E, meni se to dešava – pjevam i plačem. Moje pjesme nisu teške, nisu ružne, nisu šund. Život je mnogo gori od onoga o čemu pjevam – tvrdi DJ Krmak.

Političare ne bi osudio na zatvor, nego da ponovo prave prugu Brčko – Banovići 

- Sve moje pjesme imaju vrlo duboke poruke, samo ih treba skontati. Problem s našim ljudima je da sve bukvalno shvataju i promatraju crno-bijelo, ili jesi ili nisi.

U mojoj pjesmi „Doživotna“ kažem da je činjenica da narod više nema šta da jede, a političari uzeše i Boga! A u zatvoru su jad, čemer i bijeda. Robija je za sirotinju, ne za političare. Evo vidim ponegdje nekog sad uhvatiše. Nadam se da će ih osuditi na bar 40-50 godina. Ali ja ih ne bih osuđivao na ležanje u zatvoru, već da rade. Nek’ ponovo prave prugu Brčko – Banovići – stav je Gorana Žižka.

U Kini sam popularan kao Valter

- Svojevremeno me nazvao jedan čovjek iz Velike Kladuše. I priča mi da radi u Šangaju. Kaže da je slučajno bio u nekoj diskoteci velikoj k’o Marakana. Unutra 60.000 Kineza pije iz flaša i zabavljaju ih neki reperi. Oni loču, skaču. U pauzi nastupa repera vrte se moji spotovi i Kinezi otkidaju. I on mi nudi da razmislim da idem tamo.

Zamolio sam čovjeka da vidi mogu li ja tamo doći, ući u taj disko, stati na binu i reći: „I love you China. My name is Mr. Pig!“. Samo to.

Ali, čovjek nakon nekog vremena javlja – bio neki belaj, diskoteka zatvorena. Ništa od toga, dakle. Šta ću, to je sudbina. Ali sam u Kini popularan kao Valter. Znate koliko se Kineza javlja na moj Facebook profil – ističe naš sagovornik

Stalno me potkradaju 

U Čikagu sam sjedio u kući kod jednog čovjeka i njegovo dijete igra neku igricu. Kad čujem moja numera. Pogledam, kad neki DJ Majkl pjeva moju pjesmu „Puši, puši mala“. Sony je plasirao moju pjesmu pod DJ Majkl.

Sad bi meni trebalo 10 miliona dolara da nađem u Čikagu nekog advokata Jevreja, masno ga platim i uzmem Sonyju 200-300 miliona. Nema ništa od toga! Ne mogu ja to izganjati.

Hrvatski film „Put lubenica“ dobio je sedam Gran prija u Kanu. A ni potpisali me nisu, nisu me ni nazvali, a uzeli su tri moje numere – kaže Žižak.

happywheels